Tog hladnog decembarskog večeri, dok se u vazduhu prelamaju poslednja svetla pozornice i rafali vatrometa, pojavio se on – Đani.
Neki trenuci u životu ostaješ bez daha: neočekivana vest, stih koji ti šaptom dopre do srca ili pogled nekog dragog.
Dok se kalendarski list okreće poslednji put u decembru, svet oko nas preplave lampice, muzika i planovi za najspektakularniji doček.
Neki trenuci u životu ne očekujemo. Jednostavno se dese. Kao stih koji nam dopre do srca u času kad mislimo
Svaka godina donese svoje uspone i padove, a često nam nedostaje trenutak da zastanemo i sagledamo šta smo zapravo prošli.
Svaka godina donosi svoje uspone i padove, sekunde ushićenja i sate tihe nesigurnosti. Dok se dani nižu i kalendari listaju,
Svaka godina ostavlja tragove: osmehe koje smo podelili, suze koje smo zadržali, tihe reči koje smo izgovorili samo sebi. Neke
Nekada smo Novu godinu zamišljali kao noć punu magije, svetala, konfeta i nezaboravnih trenutaka. Verovali smo da mora da bude
Godinu dana skupljamo umor, razočaranja, sitne pobede i tihe borbe koje retko ko primeti. I onda dođe ta jedna noć